U Vranju je 21. i 22. januara 2016. godine održana Naučna konferencija sa međunarodnim učešćem na temu “SELO NA JUGU SRBIJE“.
Organizatori Konferencije su bili grad Vranje, Pedagoški fakultet Univerziteta u Nišu, Društvo za narodno prosvećivanje „Svetionik“ iz Kragujevca, u saradnji sa Visokom školom primenjenih strukovnih studija u Vranju i Zavodom za proučavanje sela iz Beograda.
Na Konferenciji su prezentovana 33 naučna rada i saopštenja, data od strane 55  autora i koautora (od toga 14 iz Vranja).
Konferenciju su otvorili zamenik gradonačelnika Vranja Dragoljub Stevanović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Zoran Rajić, prof. dr Braco Kovačević, član Senata Univerziteta iz Banja Luke i akademik prof. dr Slobodan Nešković, koji je održao prezentaciju referata „Selo i poljoprivreda u konceptu nacionalnih interesa Srbije“.
Akademik Nešković je istakao nedostatak opšte strategije nacionalnih interesa kao zaštite nacionalnog integriteta, samoočuvanja, ekonomske i vojne bezbednosti. Ruralni prostor Srbije, koji čini 83% teritorije Srbije je zapostavljen i urušen, iako Srbija ima potrebne ljudske, materijalne i finansijske resurse za razvoj ovog područja.
Iz ostalih radova proizilazi argumentovan stav da su selo i poljoprivreda nacionalni prioriteti. To znači da su potrebni dodatni napori da se proširi pravna regulativa za ovu oblast, uvećanje agrarnog budžeta, revitalizaciju onih sela koja imaju prirodne i socijalne uslove za opstanak  i razvoj. Održivi razvoj seoskih zajednica, posebno potencijala juga Srbije (stočarstvo, voćarstvo, povrtarstvo, šumski kompleks sa svojim proizvodima i lekovitim biljem, korišćenje termomineralnih voda i vodenih tokova) može da omogući razvoj juga Srbije.
Primarno ostvarenje razvojnih ciljeva ne zavisi samo od prirode, već i od ljudskog faktora. Potrebna je sistemska edukacija stanovništva, primena nauke u proizvodnji, izrada infrastrukture, a posebno stvaranje uslova za „novo selo 21. veka“, osnivanje agrotehnoloških faktora u odabranim selima (silosi, skladišta, mehanizacija i servisi, poljoprivredna apoteka i veterinarska stanica itd.), ali i obrazovno-kulturno-zdravstvenih centara u selima (škola, dom kulture, zdravstvena ustanova, sportski teren) jer su to dva osnovna uslova za povratak stanovništva u ova sela. Ovakva sela bi nudila stručna radna mesta, uslove za uobičajeni standard i potrebe porodice, ali i očuvanu  prirodu, vodu, vazduh i zemljište.
Učesnici skupa su pokrenuli inicijativu nadležnim organima u Republici Srbiji, za donošenje posebnog zakona o zaštiti škola, odnosno školskih objekata u seoskim sredinama, kao kulturnih dobara.