У Врању jе 21. и 22. jануара 2016. године одржана Научна конференциjа са међународним учешћем на тему “СЕЛО НА JУГУ СРБИJЕ“.
Организатори Конференциjе су били град Врање, Педагошки факултет Универзитета у Нишу, Друштво за народно просвећивање „Светионик“ из Крагуjевца, у сарадњи са Високом школом примењених струковних студиjа у Врању и Заводом за проучавање села из Београда.
На Конференциjи су презентована 33 научна рада и саопштења, дата од стране 55  аутора и коаутора (од тога 14 из Врања).
Конференциjу су отворили заменик градоначелника Врања Драгољуб Стевановић, државни секретар Министарства пољопривреде Зоран Раjић, проф. др Брацо Ковачевић, члан Сената Универзитета из Бања Луке и академик проф. др Слободан Нешковић, коjи jе одржао презентациjу реферата „Село и пољопривреда у концепту националних интереса Србиjе“.
Академик Нешковић jе истакао недостатак опште стратегиjе националних интереса као заштите националног интегритета, самоочувања, економске и воjне безбедности. Рурални простор Србиjе, коjи чини 83% териториjе Србиjе jе запостављен и урушен, иако Србиjа има потребне људске, материjалне и финансиjске ресурсе за развоj овог подручjа.
Из осталих радова произилази аргументован став да су село и пољопривреда национални приоритети. То значи да су потребни додатни напори да се прошири правна регулатива за ову област, увећање аграрног буџета, ревитализациjу оних села коjа имаjу природне и социjалне услове за опстанак  и развоj. Одрживи развоj сеоских заjедница, посебно потенциjала jуга Србиjе (сточарство, воћарство, повртарство, шумски комплекс са своjим производима и лековитим биљем, коришћење термоминералних вода и водених токова) може да омогући развоj jуга Србиjе.
Примарно остварење развоjних циљева не зависи само од природе, већ и од људског фактора. Потребна jе системска едукациjа становништва, примена науке у производњи, израда инфраструктуре, а посебно стварање услова за „ново село 21. века“, оснивање агротехнолошких фактора у одабраним селима (силоси, складишта, механизациjа и сервиси, пољопривредна апотека и ветеринарска станица итд.), али и образовно-културно-здравствених центара у селима (школа, дом културе, здравствена установа, спортски терен) jер су то два основна услова за повратак становништва у ова села. Оваква села би нудила стручна радна места, услове за уобичаjени стандард и потребе породице, али и очувану  природу, воду, ваздух и земљиште.
Учесници скупа су покренули инициjативу надлежним органима у Републици Србиjи, за доношење посебног закона о заштити школа, односно школских обjеката у сеоским срединама, као културних добара.