На скупу, коjи jе одржан у Београду и у чиjем раду jе учествовао градски већник Драган Спирић,  представљена jе листа непореских намета, евалуациjа резултата реформи парафискала у буџету Републике Србиjе и буџетима локалних самоуправа и финансиjска анализа утицаjа парафискала на пословање предузећа.

Након поздравне речи генералног директора Економског института Драгана Шаговновића, у уводном обраћању говорили су директор УСАИД Проjекта за боље услове пословања Џо Лоутер (Jое Лоwтхер) и помоћник министра финансиjа Ирина Стевановић-Гавровић коjи су се усагласили да би jедно од могућих решења за растерећење привреде било доношење jединственог Закона о накнадама за коришћење jавних добара.  Помоћник министра финансиjа Ирина Стевановић-Гавровић искористила jе прилику и позвала све заинтересоване стране да учествуjу у jавноj расправи нацрта овог закона коjи би према њеним речима требало да буде завршен наjвише за два месеца. 

Прелиминарну листу  парафискала представио jе стручни сарадник НАЛЕД-а Драган Спирић, док су о структури парафискала у буџету државе и локалних самоуправа говорили стручни сарадник НАЛЕД-а Александар Бућић и начелник одељења за фискалну статистику Управе за трезор Александар Пенев. О финансиjскоj анализи утицаjа парафискалних намета на пословање предузећа говорила jе сарадник на проjекту Jованка Манић.

Како су показале анализе, привреда плаћа 384 непореска намета од коjих су чак две трећине односно 247 парафискални. То значи да за њих од државе привреда не добиjа повратну услугу или вредност те услуге не одговара плаћеном износу. Како jе речено, први регистар парафискалних намета НАЛЕД jе направио 2012. године и тада jе евидентирано 371 непореско давање. У међувремену, држава jе укинула 71 намет са ове листе, али су у 2013. години бољом евиденциjом у регистар ушла jош 84 намета коjа тада нису регистрована.

Оно што jе интересантно, упркос наjавама из Владе Србиjе да ће се ићи ка финансиjском растерећивању привреде, за последње две године уведено jе девет нових намета. Наjвећи броj непореских давања грађани и привреда плаћаjу држави - 277 (72 одсто). Следе намети коjе деле републички и нижи нивои власти - 49 (12,8 одсто). Треће место заузима Покраjина коjа наплаћуjе 40 различитих такси и накнада (10,5%), а наjмање jе у надлежности градова и општина - 18 (4,7%).

Након презентациjа уследила jе панел дискусиjа на коjоj jе између осталог закључено да би требало донети jединствени Закон о накнадама за коришћење jавних добара и направити jединствен регистар парафискалних намета коjи би садржао све релевантне информациjе (акти о висини дажбина, упутства за попуњавање захтева, редослед процедура, инструкциjе за уплату, броjеви уплатних рачуна).