Ekonomija

Projekti podrške ekonomskom razvoju

  • PROJEKTI  PODRŠKE EKONOMSKOM RAZVOJU

     

                 Projekti održivog razvoja realizuju se u skladu sa Strategijom održivog razvoja, Planom kapitalnih investicija i ostalim strateškim dokumentima.

                 Lokalni ekonomski razvoj kao kompleksna kategorija podrazumeva različite oblike i nivoe intervencija, koje uključuju strateško i urbanističko planiranje, projektovanje i izgradnju infastrukture, promovisanje investicionih potencijala, ali i različite mere podrške otvaranju novih radnih mesta kod postojećih i budućih investitora.

                 Uspostavljanje i infrastrukturno opremanje Slobodne zone Vranje je jedan od najznačajnijih, dugoročnih, projekata, sa faznom implementacijom.

                  Izrada planova detaljne regulacije, projektovanje i izgradnja saobraćajnica sa pratećim instalacijama su osnovni preduslovi stavljanja u funkciju lokacija za investitore, privlačenje investicija i otvaranje novih radnih mesta.

                 Raspoloživost ekonomske, komunalne, društvene, ekološke infrastrukture značajno utiče na ukupan poslovni ambijent. Regionalni centar za vanredne situacije, kao jedinstveno institucionalno, infrastrukturno i tehničko rešenje predstavlja sistem za efikasno, koordinisano delovanje u vanrednim situacijama, zaštitu života ljudi i imovine.

                 Primenom inovativnih rešenja, poput Trening centra, stvaraju se preduslovi za održivi razvoj radne snage u skladu sa potrebama investitora.

                 Informacione tehnologije su jedna od glavnih pretpostavki za efikasnije planiranje i realizaciju razvojne politike. Geografski informacioni sistem (GIS) je primer informacionog alata za geoprocesiranje, kojim se olakšava proces donošenja odluka, ali i značajno unapređuje rad lokalne samouprave, sa posebnim osvrtom na primenu principa dobrog upravljanja.

                 Ruralni razvoj je sastavna komponenta ukupnog ekonomskog razvoja, i obuhvata niz intervencija odnosno aktivnosti na izgradnji infrastrukture  u ruralnom području, planiranje i realizaciju programa uređenja poljoprivrednog zemljišta, kao i programe subvencija, odnosno direktne podrške poljoprivrednim proizvođačima iz različitih grana poljoprivrede.

                  Razvoj različitih vidova turizma se, između ostalog, bazira na poziciji grada na Koridoru 10, izvanrednim prirodnim resursima, sa posebnim osvrtom na Vranjsku Banju, bogatom kulturno-istorijskom nasleđu.

                 Grad Vranje u kontinuitetu, na godišnjem nivou, realizuje mere aktivne politike zapošljavanja, poput, javnih radova, subvencija za samozapošljavanje, obuka  na zahtev poslodavca, stručne prakse, samostalno ili u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje.

                 Skupštinskim Odlukama se predviđaju podsticaji za investitore koji upošljavaju nove radnike, odnosno otvaraju nova radna mesta.

                 Poslovanje u režimu Slobodne zone podrazumeva čitav niz carinskih, fiskalnih, finansijskih, administrativnih i logističkih pogodnosti.

     

                 Prioriteti ekonomskog razvoja grada Vranja se mogu kategorisati kroz:

    1. Dalje infrastrukturno unapređenje Slobodne zone Vranje i poslovno-proizvodnih zona na teritoriji grada
    2. Projektovanje, izgradnja, rekonstrukcija i adaptacija objekata ekonomske infrastrukture, sa posebnim osvrtom na multimedijalne – biznis centre, poslovno-upravljačke centre, tehnološke parkove
    3. Definisanje i implementacija mera finansijske i nefinansijske podrške privredi u skladu sa važećom legislativom
    4. Kontinuirana promocija investicionih potencijala grada