Поводом недавно упућеног отвореног писма наjвишим државним званичницима од стране уредника Књижевне заjеднице Мирослава Цере Михаиловића, одржана jе конференциjа за новинаре руководства Града Врања, у присуству дирекотора установа културе.  На изречене наводе, Град Врање реаговао jе отвореним писмом културноj jавности Србиjе коjе преносимо у целини и коjе ће бити упућено руководству њавиших државних органа:

Низ неистина, увреда и подлости изнет jе у писму коjе jе са адресе  Мирослава Михаиловића, уредника Књижевне заjеднице ''Борисав Станковић'' у Врању, упућено ових дана jавности и власти. То не може остати без одговора, а ни без тужбе. До сада сте информациjе добиjали искључиво од Мирослава Михаиловића, па jе време да чуjете и другу страну.

1. Књижевна заjедница ''Борисав Станковић'' основана jе 1989. године, а ''Борина недеља'' 1967. године. С коjим правом онда КЗ ''Б. Станковић своjата ''Борину недељу''? У прилог овом писму шаљемо и писмо коjе jе на адресу Градског већа упутио г. Драгољуб Митић, некадашњи председник општине Врање.
2. ''Локални моћници'' су се у Врању у претходних пет година смењивали и било их jе из свих странака. Да су баш сви били радили ''противправно и противзаконито'', ''малициозно'', ''у феномену провинциjе'' – неће бити. Пре ће бити да jе пропао покушаj поjединца Мирослава Михаиловића да надмудри и локалну и републичку власт и комплетно правосуђе. Да ли му следуjу плате за тих пет година или не – одлучиће суд, не ни локални ни глобални моћници. Одлука, дакле, ниjе политичка.
3. Простор – ''Кућа писаца'' jе здање под заштитом Завода за заштиту споменика културе коjи ће КЗ ''Б. Станковић'' сада морати да напусти, по судскоj одлуци – извршноj пресуди. Реконструкциjу тог простора jе финансирао град Врање свих претходних година и таj спор jе окончан. Након жалбе, одлуку jе потврдио и Апелациони суд. У тоj ''Кући писаца'' годинама нема никог, сада нема ни струjе, ни греjања, ни телефона. Не постоjе, дакле, ту ''свакодневне програмске активности'', ''редовне књижевне трибине'' и издавачка делатност, већ jе то закључан простор коjи се урушава од неупотребљавања. Наравно да у њоj не раде ни Подружница Удружења књижевника Србиjе, ни Огранак Српског књижевног друштва, jер тамо ни у jедно доба дана нема никог. Увек jе закључано и пусто – то jе проверљиво. Уосталом не може се ни радити без струjе, греjања, телефона... Град жели да обjекат заштити на оваj начин. Ниjе  тачно ни да ће КЗ ''Б. Станковић'' бити избачена на улицу – од града jе добила нови простор у блоку Пошта-банка, у наjужем центру града, коjи не жели?!
4. Изражавамо сумњу да су сви српски писци, интелектуалци, академици, издавачи потписали заиста ''Апел jавности'', како се наводи у писму и стали на страну М. Михаиловића, као и jош 1000 Врањанаца. Индикативно jе да нам се баш нико ниjе обратио да каже да нисмо у праву, да грешимо, а подршку смо добиjали са свих страна.
5. Овогодишњу ''Борину недељу'' град ниjе финансирао jер jе М. Михаиловић одбио да потпише уговор о финансирању, вредан 1,5 милион динара, у складу са Законом о култури. Тиме би се обавезао да поднесе извештаj о утрошеним средствима, а управо то jе jедини проблем свих претходних година – инсистирање да се зна куда иду додељена средства пореских обвезника. Одбио jе и да потпише уговор коjим му jе обезбеђена плата за ову годину (по Закону о култури мора да потписуjе уговор сваке године), jер му jе ''увредљиво мали'' износ од 31.000 динара, са припадаjућим порезима и доприносима. Он има четврти степен стручне спреме и то jе износ на коjи има права. Тиме jе одбио и да добиjе здравствено осигурање на коме jе инситирао годинама. Ми дакле нисмо ''нацисти'', нисмо ни претили сменама и отпуштањима са посла институциjама да сарађуjу са КЗ ''Б. Станковић'', нити смо вршили ''политичко –правно насиље'' над њом. Установе културе нису у обавези да бесплатно уступе своjе просторе када град ниjе организатор.
6. О ''злостављању'', ''вербалном шиканирању'', ''силеџиjском понашању'', ''угрожавању личне сигурности запослених и чланова њихових породица'', ''неонацистичком карактеру'',  разговараћемо на суду. Нико од одговорних ниjе ни телефоном, ни писмом, ни лично, ни посредно разговарао са М. Михаиловићем. Он само придаjе сувише значаjа себи, нама jе небитан. Битна нам jе ''Борина недеља'' и зато и покушавамо да решимо проблем и пристаjемо да он буде део целе приче, али не и по цену да послуjемо нелегално, да средства из буџета завршаваjу у његовом џепу и да ником не полаже рачуне. Ми смо од 2000. године у Борину недељу инвестирали 29,5 милиона динара. То ваљда говори колико поштуjемо манифестациjу и колико желимо да она траjе и опстане.

 На конференциjи jе изнет податак да jе Апелациони суд у Нишу потврдио пресуду Основног суда у Врању о исељењу Књижевне заjеднице из Прибоjчићеве куће, а да jе одлуку о томе донело и Градско веће jош 2010. године, доделивши просториjе Књижевноj заjедници у Блоку Пошта – Банка, о чему постоjи документациjа коjа jе стављена на увид jавности. По речима градског правобраниоца Драгана Михаjловића, уредник Мирослав Цера Михаиловић jе то одбио, тврдећи да jе Књижевна заjедница уложила „из сопствених средстава“ 7.5 милиона динара за одржавање овог обjекта културе, што jе парадоксално jер jе управо локална самоуправа финансирала рад Књижевне заjеднице.